"U osvit zadnjeg dana
jedna se misao rodila
ali reč nikada..."

Legenda o BJESOVIMA počinje na prelazu iz osamdesetih u devedesete godine, u vreme bezbrižne apatije, koja je prethodila neviđenoj nesreći Južnih Slovena. Možda je objašnjenje samog njihovog imena najrečitiji paradoks gluposti kojom su zaplovili moćni i otpadni. BJESOVI su naime hrvatski sinonim za "Nečiste sile" Dostojevskog. U praksi, malo je to drugačije; ovaj gornjomilanovački bend upravo je jedna od najistaknutijih formacija boraca protiv svega onog što označava njihovo ime... "Možeš me zvati kako god hoćeš, jer ja nisam ime..."
Najpre se '93. godine za čačanski "Sound Galaxy" pojavljuje njihov debi album "U osvit zadnjeg dana " (zanimljivo - pesma istog naziva naći će se tek na drugom materijalu) a pažnju publike na sebe ponovo skreću iste sezone pobedom na "zaječarskoj Gitarijadi". U aprilu 1994. izlazi im, danas već antologijski drugi (bezimeni) nosač zvuka za "ITV Melomarket". Sa njega redom silaze sve sami hitovi za odabrane: Vraćam se dole, Vreme je, Ime, U osvit zadnjeg dana. Avioni pevaju.

"Meseci pevaju
ptice pevaju
avioni pevaju
pevaju se smeju. "

Razgovarao sam sa dobrim ljudima (možda najboljim) našeg rokenrola: Zoranom Marinkovićem - Marinkom (vokal), Goranom Marićem - Maksom (vokal) i Predragom Dabićem - Dabom (gitara). Njihove reči su lagano buđenje svitanja, ali ne i zadnjeg dana...

Od izlaska drugog albuma praktično ste stalno na koncertima, kakve su reakcije?

Maks: "Koncerti su više nego uspešni. Osećaju se pozitivne vibracije između nas i publike čim se pojavimo na sceni i jednostavno ta emocija raste tokom koncerta, te uvek sve rezultira urnebesnim finalom. Zaista je moćno i mi se na bini osećamo fenomenalno."

Uslovljavaju li ta katarzična stanja neke promene redosleda pesama za vreme koncerta?

Marinko: "Uglavnom imamo redosled pesama pre nastupa,  ali ga često korigujemo u toku samog koncerta. U principu, nikad nam se ne dogode dva ista koncerta, uvek je reakcija publike drugačija. Često smo iznenađeni, zatečeni i oduševljeni."

Koliko posetilaca zadovoljava neke vaše kriterijume?

Dabo: "U principu potrebna je jedna kritična masa ljudi radi boljeg našeg i njihovog raspoloženja, ali mi uvek sviramo najbolje što znamo i umemo bez obzira na broj prisutnih...

"Moje lice krije dušu starca,
moje noge nose mrtvog čoveka..."

Najveći hit "Ime" uvek ostavljate za kraj?

Dabo: "Na koncertima se ta pesma sama nametnula, ne u smislu neke naše kalkulacije ostavljanja hita za kraj, već je to bio logičan tok stvari."

Krenuli ste da svirate i neke potpuno nove stvari...

Maks: "Meni je pre svega drago da ljudi prepoznaju sve pesme sa ovog aktuelnog albuma i da reaguju na njih, što je znak da nas publika kapira. Oni vrlo pažljivo slušaju i kad te tri nove pesme izvodimo, po njihovim reakcijama mi znamo da smo na pravom putu i  da ćemo imati dobru komunikaciju s publikom i na sledećoj ploči",

"Spremaš se da letiš pravo i daleko,
a ja te više nikad neću gledati..."

Dabo: "Bili smo u prilici da prethodni materijal, s obzirom da dugo nije izlazio, često sviramo na koncertima,  te se tako on vremenom sam po sebi uobličio. Prosviravanje pesama na koncertima, pre izlaska albuma sa istim pesmama se pokazalo kao dobar recept za dolaženje do krajnje forme koja će zauvek biti upotrebljiva na nastupima uživo.
Maks: "Verovatno je da ćemo upravo tako, pre početka snimanja novog, trećeg  albuma, pesmu po pesmu ubacivati na koncerte, jer mi ih zaista najbolje osetimo upravo tamo... i tačno sagledamo njihove domete i mogućnosti".
Marinko: "Na koncerima nam, u stvari, sama publika lavovski u celom tom procesu oko stvaranja pomogne".

"Ustajem, nemam šta da kažem,
želim da promenim oči, lice,
guram mozak natrag u glavu,
ostavljam poruku, vraćam se dole..."

Većina vaših pesama su jako složene.

Marinko: "To je dokaz da u ovom trenutku publici nedostaju grupe kao što su BLACK SABBATH, DEEP PURPLE, URIAH HEEP, LED ZEPPELIN... Nedostaju im te dugačke epske forme, Mi takve forme takođe gradimo, ali na jedan nov način, prilagođen ovom vremenu i ovim ljudima."
Maks: "Ako je poruka dovoljno snažna ona će izneti tih 7 minuta bez problema. Ako prepoznaš emociju na početku ona samo može da raste tokom pesme. Mora postojati dobar razlog za pravljenje epske pesme. Kod nas to nije uopšte bio proračun kako su nekada i kako danas mnogi izvođači rade - na ovoj ploči ću imati tri brze, tri srednje i tri spore stvari, tri balade. Stvar je znači same poruke. Kakvu formu zahteva poruka tako pesma treba i da se izvede do kraja, bez kompleksa."

Ljudi iz PGP RTS još uvek ne shvataju srazmere nove srpske scene i njen ogromni potencijal...

Maks: "Mislim da je u pitanju jedna nesrazmera između stvari koje se dešavaju. Glavna diskografska kuća nije pravilno odreagovala na nova dešavanja i nove tendencije YU rokenrola i jednostavno su odigrali na pogrešnu kartu. Igrali su na nešto što možda u sebi i nosi neki kvalitet, ali ne odražava duh vremena u kome živimo."
Dabo: "Drugo, u zemlji postoji podela na pravu i iskonstruisanu stvarnost. Za sve postoje dve paralele, počevši od kursa marke, pa nadalje. Čovek u takvoj situaciji treba sam da izabere gde mu je mesto u svemu tome..."
Marinko: "Da, postoji zaista više stvarnosti. BJESOVI obitavaju i u prvom i u drugom i u trećem paralelnom svetu. Možda je to na neki način i dobro jer se iz SF literature, filmova i stripova, jako dobro zna da na mestima ukrštanja paralelnih svetova uvek dolazi do jakih kurcšlusa!"
Maks: "Stvar je i u tome što je, kao i u svim drugim segmentima društva, tako i u rok izdavaštvu (kao i u celom rok-biznisu) potrebna smena generacija."
Dabo: "Kad ljudi koji danas organizuju manifestacije tipa "Rokenrol zauvek" kažu "vraćamo vam rokenrol" - oni u stvari misle i obećavaju osećaj života u zlatnim sedamdesetim u SFRJ, tako da na svirku, pored ostalih, oni dovedu i dosta grupa iz tog vremena. To im je indikativno - dobar život, dobar rokenrol..."

"Jutra su teška
ja ih ne vidim,
jedino znam
treba krenuti dole..."